У атријуму Народне Библиотеке Србије протекле ноћи одржана је трибина под називом "Љубав у доба капитализма". На трибини су учествовали проф. др Зорица Томић, културолог и професор Филолошког факултета; отац Вукашин Милићевић, теолог и асистент Православног богословског факултета , др Иван Миленковић, филозоф, проф. др Михајло Пантић, писац, књижевни критичар и професор на Филолошком факултету. Модератори трибине су биле Милена Ђорђевић и Катарина Лазић.
Једно од првих питања је било „Како гледате на то да се данас више говори о људским правима, а не о љубави?", Зорица Томић је одговорила следеће: „ Ако се уопште говори о љубави, говори се на један накарадан начин.", узевши пример Анђелине Џоли и Бреда Пита. „Тема љубави је изгубила свој значај. Дошло је до одсуства блискости, спремности за искреност, тешкоће да се успостави међуљудска веза, а све је то допринела мода одсустности. Дошло је време у коме свако живи у свом аутистичном перформансу!".
На самој трибини је после извесног времена дошло је до раздора у мишљењима када је у питању одређење капитализма као позитивног или негативног, такође, спојивости или неспојивости етике и љубави. Иван Миленковић је једини био у одбрани капитализма рекавши да пружа шансу развоју заједнице само ако постоје устав, закони и институције које ће давати исправан смер том развоју.
На питање односа жртве и љубави, отац Вукашин је објаснио да „ функција жртве јесте успостављање везе између заједнице и трансцендентног." У даљем излагању додао је да „жртвом имамо потребу да се оградимо, из страха од смрти. Екстатички је чин жртва." „У хришћанском контексту, љубав је метафизичко начело чија је средина Литургија, која представља стварност", каже отац Вукашин.
По мишљењу Михајла Пантића, капитализам је означио кризу хуманизма. „Постоји напетост између љубави и капитализма. Са љубави се не може трговати".
Капитализам разара традиционално друштво и уноси отуђеност у људским душама. Једини начин на који можемо да разлучимо шта је љубав у доба капитализма јесте кроз жртву и кроз патњу јер на тај начин стално изнова успостављамо везу са заједницом и Богом.
Припремио: Јагош Василије Ристић
