Делови мозаика које смо ексклузивно фотографисали у Москви, стижу у Београд у априлу, а њихово постављање у Храму биће завршено до краја године: "Надамо се да ће основни радови на Храму Светог Саве на Врачару бити завршени до 2019. године, када би требало да буде свеправославно освећење Храма поводом 800. годишњице добијања аутокефалности Српске цркве" поручује митрополит црногорско-приморски Амфилохије.

Митрополит истиче да још од времена градње Храма Свете Софије у Цариграду, у време цара Јустинијана, оваквог подухвата није било на православном Истоку какав је подухват градње Храма Светога Саве. У Москви је тим поводом одржан и састанак мешовите Руско-српске комисије за пријем радова на уметничким делима, а српска страна је по први пут имала прилику да види мозаике урађене у материјалу. Копредседници Руско-српске комисије су митрополит Иларион са руске и митрополит Амфилохије са српске стране.

„Овај пројекат о извођењу мозаика у Храму Светог Саве у сарадњи са Руском црквом и Русијом припрема се већ дуже времена, нарочито од 2008. и овде, у Русији, 2014. године на основу расписаног конкурса је био пријем тих радова. У децембру су почели да раде мозаик за куполу који представља Христоса са апостолима, са анђелима. У априлу ће оно што је урађено бити донето у Београд и постављано до краја децембра. А онда ће бити настављена друга фаза. Договор је да тај дар руског народа, Руска црква продужи од куполе до олтара, дакле читав тај простор. То је у куполи око 1.600 квадратних метара и доле око 2.800 квадрата. Огроман подухват“, каже митрополит Амфилохије и додаје:


„Ово је заиста историјски подухват. Видевши све ово што је урађено и димензије свега тога просто сам задивљен. Наша Црква, као и наш народ, имају изузетну благодарност за ову помоћ наше браће из Русије и Руске цркве. Рекао бих да је ово историјски догађај не само за нашу Цркву, за Храм Светог Саве, него и за Руску цркву и те наше вековне везе које и трају од времена Светог Саве и монаха који га је одвео на гору Атонску. Те везе се одужују кроз векове и то је догађај који се првенствено тиче наставка нашег јединства у вери, језику, култури. У исто време, то је догађај за свеукупно православље. Лично мислим да од времена градње Храма Свете Софије у Цариграду, у време цара Јустинијана, таквог подухвата није било на православном Истоку.“

Митрополит Амфилохије истиче да у овом тренутку нигде у Европи, нигде у свету, не постоји радионица која би могла да изради такав и толики мозаик који се ради за Храм Светога Саве. Он такође наводи да је на састанку мешовите Руско-српске комисије у Москви договорено да се сви мозаици који су урађени у априлу пренесу у Београд, а да се онда настави следећа фаза радова у мозаику.

„То су пандантифи у Храму Светог Саве и онај простор олтарски — апсиде, све до светог престола, иконостаса и читав иконостас. Све скупа око 3.500 квадратних метара. То је огромно. Је л‘ можете да замислите колико се на сваком овом мозаику камичака угради и колико ће их тек бити када се све то обједини“ казао је Високопреосвећени Владика и додао да тренутно на мозаицима ради 60 људи, а да иначе у изради учествује 150 уметника са свих руских уметничких академија:



„Лично мислим да је то неко чудо Божије за наше време, које је по много чему ружно, испуњено, оптерећено деструктивним силама, мржњом међу народима, што се највише видело у нашој земљи, бившој Југославији, и оно што се десило нашем српском народу, сви злочини на Космету, бомбардовање наше државе и нашег народа и пре 1999. године, а мислим на бомбардовање Републике Српске. А онда наставак те мржње се продужава са ратом у Украјини, из истог демонског крила излази братоубилачка мржња. За све се на крају крајева оптужују Русија и руски народ. Сад се види да оно што се догађало са нама, да је то у ствари била припрема за Русију, а преко Украјине. Добро је што је руска управа, на челу са Путином, схватила озбиљност историјског догађаја и да је на висини тог догађаја. У исто време, благодарни смо Богу што је наш народ јединствен, а на страну политичке незналице којих данас има, нарочито у Црној Гори, а који се на ропски начин односе према свему томе и који би хтели да се укључе у неку западну колесницу НАТО-а, проглашавајући за своју будућност и будућност народа западне вредности, ни сами не знајући шта су те вредности. Јер Запад је сложен и слојевит, има велику вековну хришћанску културу, али оно што је данас Запад у дубинама је антихришћанско…“

Митрополит Амфилохије каже да се вера враћа у српски народ, а да је Храм Светога Саве „сведочанство у најтежим временима“.

„Враћа се вера. Мени је већ осамдесета година и памтим рат и читаво послератно време. То је било ’убијање Бога у људима‘. То је радио читав тај систем, та идеологија бољшевичко-титоистичка… Зато је сад народ ’огладнео‘ за вером. То сам осетио већ осамдесетих година, као професор у Београду, на нашем факултету, видео сам код људи ту чежњу за собом, за том Божијом лепотом, за дубљим смислом живота. И Храм Светог Саве је једно сведочанство у најтежим временима. Ми градимо највеличанственији Храм, у њему се сабира све што је саграђено кроз векове. У Подгорици смо саградили Храм Христовог Васкрсења, нешто мањи од Храма у Београду, али је у истом духу и сведок је те духовне, моралне обнове која се догађа и који једино Црква чува и носи. Обнавља се Црква, обнављају се храмови, враћа се народ, хиљаде и хиљаде су се крстили и даље се крштавају…“



Митрополит сматра да је ово искуство добро и за Русију:

„Овде су обнављани многи храмови, као Храм Христа Спаса, али ипак мозаик није био толико заступљен у Русији у овом времену, па чак ни раније, пре Револуције. Ово је на неки начини подстицај и Русији и руским уметницима за усавршавање мозаика. Чак и више од тога. На неки начин Русија сведочи Истоку и Западу да има своје централно место, не само унутар православља, него централно место унутар хришћанства. Ово је један веома значајан догађај. Ово је историјски догађај.“

Руски гигант „Гаспромњефт“ донирао је 4 милиона евра за израду унутрашње декорације куполе београдског Храма, у оквиру програма подршке хуманитарним пројектима у области културе и очувања историјског наслеђа Србије.

„Надамо се да ће све бити завршено у року. Кратак је временски период — сада је март 2017, а јануар 2019. године је веома близу. Сви се максимално ангажују, велики посао имају и ови наши који раде на унутрашњем уређењу Храма Светог Саве, јер то треба технички припремити. То је огромна висина, преко 60 метара, није лако подићи конструкције. Тешко је урадити техничку припрему те подлоге, нарочито у куполи, јер је она састављена од различитих делова и сама по себи је оригинална, јединствена у сакралној архитектури и уопште у Европи. Све скупа, мислим да без Светог Саве, а ја бих рекао и без Преподобног Сергија Радоњешког, ништа ми ту не бисмо могли да урадимо. Наравно, и без Христа и Мајке Божије“, закључио је митрополит Амфилохије.

ИЗВОР: СПУТНИК