Преподобна мати Ангелина, пре него што се замонашила звала се Ангелина Бранковић и била је ћерка Ђорђа Аријанита Комнина, средњовековног господара области Коњуха и Шкумбе и супруга Стефана Бранковића, сина српског деспота Ђурађа Бранковића. У народној традицији ова српска светитељка је упамћена као изузетно образована, мудра и лепа жена која још од детињства није „испуштала књигу из руку“.
За слепог Стефана, изгнаног српског деспота, се удала новембра 1460. године. Кратко су живели у Албанији док су после живот провели у сиромаштву у Италији.
Своје синове Максима и Јована подизала је у правом хришћанском духу. По смрти мужа замонашила се, предајући се молитви, милосрђу и зидању и оправљању светих храмова. Била је верна супруга, изврсна мајка и велика хришћанка.
Живот Свете српске мати Ангелине био је изузетно тежак – надживела је мужа, оба сина и ћерку Мару. Три пута је била принуђена да преноси мошти свог мужа, а добар део живота је била прогнана од стране остале српске властеле.
У Срему је примила монашки чин, у женском манастиру код Крушедола, задржавши на монашењу исто име - Ангелина (што значи: Анђелска).
Од почетка свога земног живота она се усрдно подвизаваше на спасење своје душе, но сада приложи труд труду и подвиг подвигу. Сва се предаде молитви, делима милосрђа и оправљању светих храмова и манастира Божјих у Срему. Због свих тих својих многобројних дела, она је, као савршена хришћанка, супруга, мајка и монахиња, од народа с правом добила назив Мајка Ангелина.
Поживевши свето и богоугодно, упокојила се мирно у сну 30. јула 1520. године.
Сахрањена је у Манастиру Сретење крај Крушедола, а када после неколико година њено свето тело би објављено, њене свете мошти пренете су у цркву манастира Крушедола и положене у исти ћивот с моштима њеног светог сина деспота Јована. Турци су свете и чудотворне мошти сремских светитеља Бранковића заједно с манастиром Крушедолом палили 1716. године, а сачувала се од тада само лева рука Свете мајке Ангелине.
Ипак, народ није заборавио ову хришћанску мученицу! Култ Преподобне мати Ангелине у Србији се јавио веома рано – њено прво житије појављује се већ у 16. веку, а слично је и са службом.
Због љубави и благости којом је зрачила за живота, ова светитељка се кроз целу службу и данас ословљава као – мати, преподобна, преблажена, присноблажена, достоблажена, блажена… Преподобна Ангелина помиње се и у Служби њеног сина – светог Јована – и у Заједничкој служби свим Светим Бранковићима, а њен лик се појављује на свим иконама ове српске мученичке породице.
Службу овој Светој Мајци Српској написао је, ускоро по јављању њених чудотворних моштију, један од житеља манастира Крушедола. У овом светом манастиру на дан њеног спомена, 30. јула, бива велики празник и народни сабор.
Како је добар део живота провела у беди и тешком животу, селећи се и бежећи, мати Ангелина данас се сматра заштитницом сиромашних и угњетаваних. Она све вернике учи, а о томе сведочи и њен читав живот, да физичка беда није важна докле год је срце испуњено. Духовна беда је много опаснија и зато, народ каже, да на данашњи дан свако у молитви треба да помене Преподобну мати Ангелину како би нам она помогла да живот доведемо у ред.
Молитвама Свете Мајке Ангелине нека Господ Свемилостиви и нас помилује и удостоји удела Светих Његових. Амин.
ПРИРЕДИО: Никола Станковић
