Већ тридесет година прва среда у септембру је дан када почиње Међународни сајам књига у Москви. Овде га називају јесењом изложбом, почетком књижевне сезоне, највећим књижевним форумом у Русији и у jугоисточној Европи. У имену и у реализацији нагласак je на програмима, а не на пословним договорима, купопродаји ауторских права, па ни на продаји књига иако сајамски попусти нису занемарљиви, крећу се од 25 до 40 одсто. Током свечаног отварања домаћини истичу податак да је у првих шест месеци ове године у Русији објављено 60 хиљада нових наслова у укупном тиражу од 254 милиона примерака.

 

У сајамске дане пада и Дан града Москве, 9. септембар, и то домаћини спретно повежу, тако да су и изложба књига и сви културни догађаји у граду помало празнични. Свечано изгледа и сам прилаз сајамским халама. Ако пешачите, а тако је најједноставније, могућа су два пута: или поред споменика „Освајачима космоса“ на улазу у Музеј космонаутике, или поред чувене скулптуре Вере Мухине „Радник и колхозница“, две епохе, титанијум и челик, незнатна разлика у висини, али иста свест о монументалности људског подвига.

 

Сам Московски сајам књига је по мери читалаца. Изложбени простор је чини се мањи од оног на нашем сајму књига, али се сваки квадратни метар који није штанд користи као место за разговоре о књизи. Поред званичних сајамских промотивних простора и конференцијских сала, сваки већи издавач има сопствену бину. Смењују се аутори  најразличитијих врста литературе по принципу пола сата до 40 минута програма у коме су увек предвиђена питања из публике. Ове године се са публиком срећу Биков, Водоласкин, Петрушевска, Пољаков, Прилепин, Сенчин, Улицка...

 

 

Почасни гости московског сајма књига су уједно и домаћини, реч је о националним књижевностима народа који живе у Русији. Специјални гост је Форум словенских култура, само овај гост има 40 програма у сајамским данима а укупан број програма на Московском сајму књига је 720! Ако се питате има ли ко да чује све те речи, брзо вас демантује публика које има на сваком разговору, било да је реч о ауторским правима или о новој песничкој књизи. Биће да је ствар у непретенциозности организатора – простори за промоције и панеле су релативно мали, предвиђени за 30 до 50 слушалаца, дакле важно је ко слуша, а не колико људи слуша. Добро је посећена и сајамска изложба поводом стогодишњице Октобарске револуције.

 

Србија на Сајму књига у Москви одлично пролази. Некако се подразумева да баш сви који прођу поред штанда застану, прелистају каталоге, погледају књиге, одгледају промотивни филм, заподену разговор. Теме су различите, од питања зашто немате монографију о српским олимпијцима, преко стручних опаски о књигама које се баве језиком, баштином или ликовном уметношћу, до препорука за превођење... Најсимпатичније су студенткиње новинарства које су на штанд дошле да направе репортажу, а изабрале су српски штанд зато што воле нашег младог глумца Милоша Биковића.

 

Како дани одмичу број књига на штанду се увећава, доносе их руски издавачи наших аутора и декан Филолошког факултета професорка Љиљана Марковић и професорка Александра Вранеш. Професорке су издања факултета на руском донеле у сопственим коферима, у програму и пред новинарима говориле о сарадњи са три руска универзитета, среле се са колегама из Москве, и све то за један дан. Непобедиви женски ентузијазам с осмехом.

 

На сцени „Књижевни салон“ о лирском код Андрића говори професор Александар Јерков. За проницање у Андрићеву осећајност песник Драган Јовановић Данилов користи Љермонтовљеву песму „Облаци“, говори је на руском, громки аплауз, наравно. У публици су и наш амбасадор др Славенко Терзић и први саветник у српској амбасади Иванка Стаменковић. Сутра ћемо овде промовисати избор Даниловљевих песама на руском, невелико издање које је песник припремио специјално за Сајам у Москви.

 

Мали тим Библиотеке града Београда и Привредне коморе Србије не стиже да види много тога ван сајма књига. Ипак, неки су имали среће да фотографишу дугу изнад Пушкиновог споменика. Све је у Москви литература.

 

Извор: Политика