Две важне активности обојиће наредна четири месеца, али и наредну годину када је у питању Српска академија наука и уметности – реч је o циклусу избора за нове чланове ове институције, који ће бити покренут 31. октобра 2017, а окончаће се изборном скупштином у новембру 2018. и пројекту оснивања Аудио-визуелног архива и Центра за дигитализацију САНУ, за које се очекује да ће почети са радом половином 2018. Како је најавио председник САНУ Владимир Костић, у овом тренутку најважније ће бити привести крају прву од три фазе реализације процеса дигитализације уметничке, научне, историјске и културне баштине, што подразумева окончање радова на адаптацији простора архива и центра (500 квадрата, два нивоа, угао улица Кнез Михаилове и Вука Караџића) и набавку опреме.
– Обезбеђена су и средства из буџета од два милиона евра, градилиште се отвара 15. септембра. Оно што нас је посебно мотивисало на стварање оваквог архива и центра који ће, надамо се, умрежити и друге институције наше земље и њихову баштину и бити стециште дигитализованих садржаја, јесте то што смо се уверили да су нека од докумената нулте вредности, која се чувају у нашем архиву, почела да пропадају, да мењају боју. Деценијама исијавамо неодговорност према писаним документима, услови у којима се они чувају су често неадекватни – истакао је Костић, додајући да је дипломатска преписка периоду од 1903. до 1914. године дигитализована, а да је у току рад на другим документима, као што су Новине сербске, фотографска оставштина Ристе Марјановића.
Александар Костић, дописни члан САНУ и копредседник Одбора за оснивање овог архива и центра, истакао је да је стање културне баштине алармантно.
– Дигитализација је начин његове конзервације, али и промоције. Постављање темеља ове стратешки важне институције озбиљан је посао, који неће почети великим корацима, већ малим, а њихов циљ биће баждарење стандарда и постављање правног оквира да се на та питања више не бисмо враћали – рекао је Костић.
Према речима Радослава Зеленовића, копредседника Одбора за оснивање, најделикатнији део посла је било окончање тендера, а то је завршено и одабран је извођач радова.
– Реч је о захтевном послу, понекад је адаптација компликованија од зидања новог објекта, али су тај корак определили простор који смо добили, његове могућности и само место, које је врло атрактивно. Најважније је да ће све дигитализовано бити доступно јавности у најбољој форми – најавио је Зеленовић.
До краја године у САНУ ће бити реализовано 79 програма, 20 научних скупова и предавања, 11 међународног карактера, а биће обележени и важни јубилеји. Међу њима су 175-годишњица рођења политичара и дипломате Стојана Новаковића, 125-годишњица рођења писца Иве Андрића, 800 година од крунисања Стефана Првовенчаног. Путујућа изложба „Ликовни уметници адакемици”, која представља Уметничку збирку САНУ, биће отворена 14. септембра у Галерији РТС-а, од 27. септембра у Галерији САНУ пред публиком ће бити поставка која ће преставити српско уметничко наслеђе на Косову и Метохији, његов идентитет, значај и угроженост. Симфонијским концертом у Галерији САНУ 4. децембра подсетићемо се три српска велика композитора – Петра Стојановића, Рудолфа Бручија и Александра Обрадовића.
Извор: Политика