Значајни јубилеј Московске патријаршије, стогодишњица успостављања патријаршије у Руској православној цркви и устоличења првог патријарха московског и све Русије – Светог Тихона, усред тектонских промена изазваних Октобарском револуцијом, започео је свечаним молебаном који је предводио патријарх московски и целе Русије Кирил.

Колико је почетак Архијерејског сабора Руске православне цркве у Храму Христа Спаситеља, који се одржава једном у неколико година, важан не само за духовну, већ и за световну Русију, показује и поздравни телеграм председника Русије Владимира Путина учесницима Сабра, објављен на сајту Кремља.

Путин је нагласио да је одлука о оживљавању патријаршијске службе, коју је усвојио Локални сабор 1917/18 године, представљала велики, историјски догађај у животу Руске православне цркве, која је умногоме одредила њену мисију.

Доцент правног факултета у Крагујевцу др Зоран Чворовић, који је докторирао на тему развитка руског права у 17. веку, објашњавајући значај обележавања стогодишњице Сверуског помесног сабора, каже да је после патријарха Адријана, 1701. године, укинута установа патријарха. Тим чином укинута је и самосталност руске цркве у односу на државу.

– Од владавине Петра Великог, црквом је управљао колективни орган, односно синод, на чијем је челу било цивилно лице, или оберпрокуратор. Последња инстанца која је одлучивала о црквеним питањима био је цар. Тиме су односи између руске цркве и руске државе уређени у складу са протестантском традицијом, где је владар глава аутокефалне цркве, што је било противно византијској традицији симфоније између цркве и државе, која је обезбеђивала како сарадњу, тако и самосталност једне и друге. Овакав однос између цркве и државе биће промењен после насилног уклањања цара Николаја Другог, када је, само неколико дана после избијања Октобарске револуције, московски сабор изабрао за патријарха Тихона који је касније проглашен за светитеља. План за осамостаљивање цркве у односу на државу и обнову установе патријарха био је покренут 1900. године, управо за време цара Николаја Другог – напомиње Чворовић.

Он подсећа да се од тог тренутка Руска црква еманципује у односу на државу, која је већ у јануару 1918. године показала своје револуционарно атеистичко лице, доносећи декларацију о одвајању цркве од државе.

– Пре тога је већ, декретом о земљи, цркви одузета имовина, престало се са државним финансирањем цркве, а убрзо су, средином 1918, почели прогони и убиства клирика РПЦ. Патријарх Тихон је под непознатим околностима преминуо 1925. године. Многи претпостављају де је убијен, а његов гроб је на чудесан начин откривен у Донском манастиру, где се и данас налазе његове свете мошти – указује Чворовић.

Патријарх српски Иринеј са делегацијом СПЦ од данас до 8. децембра боравиће у Москви, на позив патријарха Кирила. Иринеј ће учествовати на многобројним догађајима и свечаностима којима се обележава овај значајан догађај у руској историји. 

Извор: Политика