У Цркви Светог новомученика Станка у Острогу служен је парастос пострадалим браниоцима ћивота Светог Василија Острошког, од братске руке побијеним пре 73 године, 18. и 19. октобра 1943. Међу њима су били и генерал Блажо Ђукановић и пуковник Бајо Станишић, виђени официри и челници Главног штаба за Црну Гору, Херцеговину и стари Рас, њих двадесет и петоро.

Прво су комунисти тражили да се предају чланови Главног одбора, заклевши се на крст да ће сви бити ослобођени. Поверовали су им генерал Ђукановић и већина официра и војника, а после предаје брутално су ликвидирани. Пуковник Бајо Станишић и његова четири блиска рођака нису хтели живи у руке прогонитеља, већ су наставили борбу до смрти.

Парастос су служили јеромонаси Сергије и Јеротеј и јерођакон Зосима, сабраћа манастира Острог, уз присуство верног народа. Пре 12 година земни остаци убијених сахрањени су у новосаграђеној Цркви Светог новомученика Станка у Острогу. Тим чином зацељене су љуте острошке ране људи који су бранили ову светињу. Памте се речи протојереја-ставрофора др Велибора Џомића да је та трагедија, та драма, та помама и помрачење разбратске беспамети трајала више од шездесет година.

Партизански напад на команду националне војске започео је у ноћи између 13. и 14. октобра 1943. године, а свој трагични епилог добио 18. октобра, када је на звонику горњег манастира митраљеским рафалом убијен пуковник Бајо Станишић, док су се тројица његових рођака Војислав, Борислав и Милинко разнели бомбом.

- Поред доњег манастира су без суда, суђења и пресуде побијени генерал Блажо Ђукановић и 22 национална борца - каже Џомић. - Група која је побијена са генералом Ђукановићем у доњем манастиру сахрањена је у две заједничке гробнице, а Бајо Станишић испод горњег манастира. Две године касније, 20. децембра 1945. године, по налогу комунистичке полиције, раскопан је гроб Баја Станишића, а његове кости су побацане. Но, монаси су их одмах после тог вандализма покупили и, кријући их, сахранили у гроб Христифора Љепаве, испод горњег манастира. Ову тајну је сачувао тадашњи јеромонах, а потоњи острошки настојатељ Серафим (Кашић), и крајем 1990. године пренео је митрополиту Амфилохију. Над две заједничке гробнице националних бораца код доњег манастира комунисти су у октобру 1948. подигли бараке за нужнике компартијских акцијаша који су градили пругу Никшић-Подгорица.

ИМЕНА НАСТРАДАЛИХ

Од 18. децембра 2004. њихове кости нашле су смирај у крипти новосаграђене Цркве Светог новомученика Станка. Пред лицем божјим помињу се имена генерала Блажа Ђукановића, пуковника Баја Станишића, капетана Ђорђија Бецића, адвоката Бошка Бојовића, Ђура Бојовића, Блажа Војводића, потпоручника Војислава Вујовића, поручника Мила Вујовића, Светозара Грандова, Владимира Дамјановића, Јанка Пајовића са синовима Браниславом и Бориславом, младића од непуних 17 година Милутина Рајковића, Владислава Павићевића, Илије Поповића, Љуба Радовића, Луке Радуловића, Борислава, Војислава и Милинка Станишића, браће Душана и Јована Стругара, Јована Тошковића, Вида Ћетковића, Радоја Ћетковића и Петра Шолаје.

Извор: Митрополија црногорско-приморска и Вечерње новости