АРИЉЕ ДОЧЕКУЈЕ МОШТИ СВЕТОГ КРАЉА ДРАГУТИНА: Храм Светог Ахилија прославља 720 година постојања!

У овој години Храм Светог Ахилија у Ариљу прославља јубилеј 720 година свога постојања и 700 година од упокојења ктитора храма Краља Драгутина (монаха Теоктиста). Благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког г-дина Јустина, црквена општина у Ариљу је припремила програм од 8. до 12. новембра. Управа храма Светог Ахилија позива верни народ да узме учешће у овој светковини и духовној радости значајној за све нас:

8. новембра – отварање сликарске колоније Краљу Драгутину

9. новембра – дочек моштију Светог Краља Драгутина испред храма Светог Ахилија у 17:00 часова.

10. новембра - Света Литургија у храму Светог Ахилија од 8:00 часова и вечерње богослужење од 17:00 часова. Истог дана од 19:00 часова промоција филма о Краљу Драгутину у Соколском дому.

11. новембра – Света Литургија у храму Светог Ахилија од 8:00 часова, празнично бдење од 16:00 часова и свечана академија у Соколском дому од 19:00 часова.

12. новембра – Света Литургија и освећење славског колача од 9:00 часова, вечерње богослужење од 17:00 часова и затварање сликарске колоније.

13. новембра – Света Литургија почиње у 8:00 часова. По завршеној Литургији свете мошти Краља Драгутина биће испраћене из храма.

Црква Светог Ахилија је смештена на узвишењу у средишту данашњег Ариља и задужбина је краља Драгутина (краљ Србије 1276 — 1282, краљ Срема 1282—1316) са краја XIII века. Израда фрескописа је завршена 1296. године и израђен је традицијама монументалног стила српског фрескосликарства XIII века, а у њему се истичу портрети самог Драгутина, затим његове супруге Каталине и њихових синова (Урошиц и Владислав), као и његовог брата, краља Милутина (1282—1321). Манастир је постојао и пре Драгутиновог доба, а у њему је од 1219. године било седиште моравичких епископа и потоњих митрополита, који су се понекад називали и ариљским. Сам локалитет је можда као манастир постојао још од доба цара Самуила (976—1014), који је светом Ахилију подигао велики манастир у својој престоници Преспи. Манастир је био архијерејско седиште и 1433. године, а 1650. године се помиње као запустео. Крајем XIX века у цркви се налазио празан гроб светог Ахилија, а српски родослови наводе да је у њој био сахрањен и Драгутинов син Урошиц, из чијих моштију је текло миро. Конзерваторски радови на цркви су окончани 1996. године, а сама грађевина се налази под заштитом Републике Србије, као споменик културе од изузетног значаја.