Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј служио је данас, 31. јануара свету архијерејску Литургију у храму Светог Атанасија Великог у земунском насељу Алтина. У наставку преносимо комплетну беседу Његове Светости коју је упутио верницима по завршетку свете Литургије:

ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ: "Нека је срећан и благословен празник који данас славимо у овоме светоме храму посвећеном Светом Атанасију Великоме. Нека благослов Божији и благослов  молитава Светог Атанасија Великог, оца и учитеља Цркве се спусти к'нама и срцима нашим, да нас његовим молитвама Господ благослови, да нас упути његовим светим путем, да би упознали ону истину коју је он читавог свог живота бранио, а то је истина Божанска, истина која се тиче Божанског достојанства Господа и Спаситеља нашега Христа.

Свети Атанасије Велики је велико светило наше Цркве, заједно са другим светим оцима трећег и четвртог века. И поред тога што су била велика страдања Цркве у томе времену, ипак ради њих, њихових светих живота и њихових светих  дела, тај век се назива и јесте златни век Хришћанства, јер су у том веку живеле највеће личности наше Цркве и наше историје, које су благодаћу Божијом утврђивали веру, Господом Христом откривену и Апостолима потврђену, а они су својим светим животом, својом мудром мишљу, Божанском мишљу, бранили, тумачили и објашњавали нама људима те Божанске узвишене истине.

Свети Атанасије, каже историја његовог живота, рођен је у Александрији од чесних родитеља својих, који су га од малих ногу учили и научили вери у Господа Исуса Христа. И од малих ногу он је примио сво учење Цркве наше.

Каже прича о њему да је као дете скупљао своје вршњаке, и да су се молили заједно Богу, те да су крштавали некршену незнабожачку децу. Тадашњи Епископ александријски, имао је прилику да види ту децу шта раде, и видео је да они обављају један црквени чин, црквено дело. Када се распитао, сазнао је да су та деца крштавала другу децу незнабожачку. Када је Епископ Александар проверио шта су радили и чинили, видео је да су све оно што се у чину крштења у Цркви чини, и они као деца поновили. Прихватио је то крштење као крштење и обавио миропомазање, и ту малену децу крштену од стране Светог Атанасија који је био дете, увео је у Цркву.

Кажу да су га деца изабрала још као младога за Епископа, да је он рукополагао у детињој љубави према Богу те младе за свештенике и ђаконе, а то је све наговештавало његову велику улогу у Цркви.

Свети Атанасије Велики је један од Светих Отаца који је Апостолски мудро објаснио веру свету, веру православну. Наима, у томе времену појавио се један јеретик Аријев, врло учен свештеник у Александрији, али који је погрешно учио о Господу Христу, као да Христос  није прворођени син Божији, него прво створење које је Бог створио. То је апсолутно супротно од истине. И Свети Атанасије се читавог свог живота у том времену борио да докаже да је Господ Христос син Божији, по природи Божијој и да је човек по природи људској. Зато је много пропатио.

Он је био ђакон свог поменутог Епископа Александра, и био је његов пратилац на првом Васељенском сабору. Када се водила та оштра расправа о Господу Христу, Атанасије је као млади ђакон написао Вјерују који ми и данас читамо у цркви. То Вјерују које је он понудио Сабору, Сабор је прихватио и то је онај Символ вере који ми сваке Литургије читамо. То је дело Божије пре свега и Светог Атанасија Великога.

Много је због тога пострадао од јеретика свога времена, био је Епископ преко 40 година, али је мали део времена провео у мирном животу и раду у Александрији. Углавном је прогоњен читавога века. Крио се, кажу, чак и у гробовима, и на разним местима да га не убију. Неколико пута је путовао и у Рим да тражи помоћ тада Православног Епископа римскога, да сачува истину и веру: и што је вера сачувана и што је прихваћен Символ вере, то је велико дело Божије, наравно и Светог Атанасија Великога.

Овај велики Свети отац много је пострадао, али је и много прославио Господа свога, учврстио је веру Христову, учврстио нашу веру свету Православну – и зато га наша црква сматра Оцем Православља. То велико светило, велики ум, велику благодат Божију која се показала и открила преко Светога Атанасија Великога.

Данашњи дан је дан његовог упокојења. Пред крај живота свога је дошао у Александрију, нашао мир и водио Цркву своју, и као такав завршио свој земаљски живот.

Црква га слави као великога свога Оца, великога свога учитеља. У част његовог имена подигнуте су многе Цркве, многи Манастири у Хришћанству, па ево и ова дивна мала Црква је посвећена његовом светом имену и ево Богу хвала што смо се данас сабрали да прославимо њега који је Господа славио и кога је Господ  прославио, не славом људском и славом овога света, него славом небеском и славом Божанском, као велико свето име Оца и учитеља Цркве.

Нека би нас Господ његовим светим молитвама помиловао, нека би у нама усадио љубав коју је он имао према Богу, према истинама откривеним, истинама које је он проповедао али пре свега истином којом је он живео. Он је најпре упознао, заволео и живео том истином, а затим када је то постало део његовога живота онда је ту истину проповедао и другим људима, и благодарећи томе Црква се одржала и сачувала своје учење, своју истину о Богу.

Нека би нас Господ његовим светим молитвама помиловао, и у нас усадио љубав коју је он имао према Богу, да Бога волимо и служимо, и да упознамо истину Божанску, јер оно што се не упозна не може се ни волети, а да би се волело мора се упознати. И што је најбитније, не само проповедати ту истину него и живети њоме, јер Хришћанство није философија, Хришћанство је живот по Богу, по Христу, по Јеванђељу, по угледу на Свете оце и учитеље Цркве.

Нека је благословен данашњи дан и благослов Божији над вама, над овом светињом, над свима онима који Бога призивају и Бога носе у срцима својим!

Срећна слава и Благослов Божији са вама!"