Године 1997, ако ме памћење добро служи, док сам службовао у Краљеву као официр имао сам ту част да сам ушавши у аутобус који је саобраћао за Нови Пазар наишао на нашег драгог Патријарха. Но моје изненађење било је још веће кад сам видео да је моја резервација седишта одмах поред Патријарховог. И започео је разговор који ћу памтити читавог живота. Светитељ ми је између осталог рекао и ову анегдоту: 

Пре неки дан пита ме неки човек пред свим људима: Ваша светости, да ли је ваш Бог свемогућ? А ја га погледам и кажем: Јесте. А он ће даље: А када је Он свемогућ, да ли може да створи камен који он не може да подигне? Ја га погледам и кажем му: Пријатељу, ја бих те нешто запитао, али нећеш да се наљутиш? А он ће: Нећу. А ја му опет кажем: Пријатељу, за сваки случај да те ја питам још једном, а нећеш да се наљутиш? А он ће мени: Нећу. А ја га и по трећи пут запитам: А за сваки случај да те још једном питам да нећеш можда да се наљутиш? А он ће мени: Ма нећу да се наљутим. И ја му онда кажем: Добро, кад нећеш да се наљутиш, реци ти свима нама да ли ти можеш да будеш паметан?

А он ћути и ћути и размишља: ако каже могу значи није паметан; ако каже не могу, значи опет није паметан. И ћути и ћути и на крају каже: Ни једно ни друго, ја већ јесам паметан!

И ја му кажем: Ето пријатељу мој, и мој Бог је створио камен који Он не може да подигне.

А он ме запита са чуђењем: А који је то камен?

И ја му кажем: Ти си тај камен, не може тебе ни Бог да спасе ако ти нећеш да се спасеш.

А наш мудри Патријарх је под тим каменом који је Бог створио, а који ни он не може да подигне назвао нашу слободу воље, јер Бог неће никога на силу да спасава. 

Мудри Патријарх је знао још да каже: Бог ће помоћи ако има коме!

                                                                                                                                                                                          Јеромонах Доситеј Хиландарац