Од специјалног извештача Политике
Сентандреја – Стало нам је до српске заједнице у Мађарској. Српски културни простор се мора означити јер је то наша традиција и историја – рекао је Владан Вукосављевић, министар за културу и информисање, боравећи пре два дана у Сентандреји, где је посетио и Саборну цркву Успенија Пресвете Богородице, познату и као Успењска, Богородична или Београдска катедрала.
Током боравка у Мађарској, министар Вукосављевић је протеклог петка увече отворио манифестацију Срба у Мађарској „Месец српске културе” уз запажен наступ ансамбла „Коло” који је концертом „Енергија традиције” уједно обележио свој јубилеј: 70 година постојања. Боравећи у Сентандреји, у седишту Епархије будимске, министар Вукосављевић сусрео се са епископом Лукијаном и његовим сарадницима. Тим поводом разговарали су о очувању српске културне баштине и активностима на том пољу.
Српска православна обележја у Сентандреји јављају се доласком Срба на ове просторе 1690. године када је подигнута прва православна црква. Између 1749. и 1767. године, у време владике Дионисија Новаковића сазидане су још четири сентандрејске цркве, поред Саборне, саграђене су и Благовештенска, Ћипровачка, Пожаревачка и неколико цркава у другим местима Епархије будимске.
Древна Саборна црква у Сентандреји грађена је између 1756. и 1763. године у барокном стилу, а вредност иконостаса је немерљив. У оквиру овог комплекса налази се и и музеј и архив у којима се чувају артефакти од непроцењиве вредности и значај за српски народ на овим просторима. Библиотека Епархије будимске у Сентандреји има преко 9.400 књига, а у Српском православном музеју чувају се бројне драгоцености.
– Иконостас ове цркве је нешто невиђено у православљу. Наше хришћанство је овде дошло са Ћирилом и Методијем, од тада датира древна Епархија будимска, још из времена Соколовића који је тада био паша будимски. Посета из Србије нам много значи, пре свега нама који смо овде. Тада осећамо да смо гранчица једног здравог стабла – рекао је Лукијан, епископ будимски и администратор Епархије темишварске.
Не зна се поуздано када је основана Епархија будимска, претпоставља се да је то било четрдесетих година 17. века када се на то подручје досељавало српско православно становништво. После велике сеобе Срба, 1690. године око 37.000 српских породица нашло је своје место за живот на територији Угарске, од тога око осам хиљада породица у Сентандреји. Током 18. века изграђен је велики број храмова у овој епархији. У Сентандреји, говоре подаци, крајем 19. века било је свега 617 православних житеља, а 1924. само 231 појединац се изјаснио као Србин. Због смањеног броја православних верника епархија је била принуђена да неке храмове уступи Католичкој цркви, тако да је за неколико деценија изгубила 16 храмова из 18. века.
– Министарство културе урадило је нацрт стратегије у чијем смо уводу покушали да дефинишемо језгро српске културе. За наше сународнике који живе изван матице дали смо дефиницију српског културног простора. Српски културни простор је онај простор у којем су током дугог историјског трајања оставили трагове свог материјалног и нематеријалног културног наслеђа – Темишвар, Арад, Сентандреја, Печуј... Зашто је то битно? Зато што ће им тако дефинисан културни простор у неком државном документу омогућити у наредним годинама да манифестације, реконструкције, материјално и нематеријално буде помагано из Србије на најбољи могући начин. Да се не поставља питање зашто ово, а зашто не оно... Сентандреја је на том културном простору драги камен – рекао је министар Вукосављевић током разговора се епископом Лукијаном и његовим сарадницима и додао:
– Разлози који су довели до велике сеобе у време Чарнојевића јесу ожиљак на нашем историјском сећању. Последице те сеобе које се очитавају овде у Сентандреји јесу разлог за понос. Тако је то у историји: када једна ствар из разних околности почне трагично, заврши се охрабрујуће на некој другој страни. Упркос тешким условима, променама друштвених система, очували сте ово језгро које српском народу и те како много значи. Што се тиче Министарства културе, помоћи ћемо у многим сегментима. Тражићемо повећање издвајања за културу у следећим годинама, ако буде прихваћено то ће омогућити да неке инвестиције буду веће.
Извор: Политика