Свети апостол Лука родом је из Антиохије. У младости је изучио грчку филозофију, медицину и живопис. У време Христове дјелатности на земљи, Свети Лука дође у Јерусалим, где виде Спаситеља лицем у лице, чу његову спасоносну науку и би сведок чудесних дела његових. 

Поверовавши у Господа, Свети Лука би уврштен у седамдесет апостола. Заједно са Клеопом видео је васкрслог Господа на путу за Емаус. По силаску Духа Светога на апостоле, Лука се вратио у Антиохију и постао сатрудник апостола Павла. 

Са апостолом Павлом путовао је у Рим обраћајућу Јевреје и незнабошце у веру Христову. На молбу хришћана написао је Јеванђеље, око 60. године. По мученичкој смрти апостола Павла, проповедао је по Италији, Далмацији и Македонији. 

Имао је 84 године када га идолопоклоници ударише на муке, Христа ради, и обесише о једну маслину у Теби Беотијској. Чудотворне мошти Светог Луке пренесене су у Цариград у време Констанција, сина Константиновог.