У Требињу је приређена трибина о очувању и неговању српског језика и ћирилице под називом „Сачувајмо српски језик“, која је окупила еминентне стручњаке из лингвистике из Србије, Црне Горе и Републике Српске. Ово је, како су казали гости трибине, својеврсна акција која подразумева заштиту српског језика и ћириличног писма, али и да иза те заштите стане првенствено држава кроз адекватно законско решење.
Отварајући скуп, владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије казао је да у време изборне кампање ниједна странка није поменула очување српског језика и ћирилице и одбрану језичког идентитета нашег народа.
„Језик и писмо су важни и то је важан идентитет једног народа. Има реченица у Светом писму која гласи: ‘Шта вреди човеку ако сав свет задобије, а души својој науди’. У пренесеном смислу можемо да кажемо да су језик и писмо, у најмању руку, душа једног народа“, рекао је владика Григорије.
Према ријечима Градимира Аничића, лектора у дневном листу „Политика“, у овим новинама до сада је објавио 107 текстова на тему „Сачувајмо српски језик“, а од 3. октобра биће настављена акција која ће трајати 200 дана и први извештај биће из Требиња.
„Одлучили смо се да прва трибина буде у Требињу, јер овај град треба да буде центар института српског језика. Да би неко научио било који други језик, треба прво да научи свој језик“, казао је Аничић, додајући да не би било српског језика какав данас јесте да није било Требиња, где је најчистије говорно подручје. Он је истакао да ће у наредном периоду сличне трибине бити организоване и у другим градовима Републике Српске.
Професор доктор Милош Ковачевић рекао је да су две духовне вертикале у српском народу – Српска православна црква /СПЦ/ и српска ћирилица, које су међусобно повезане.
„Ћирилица је српско писмо, а латиница је писмо српског језика и то су у потпуности различите ствари. Али, не можемо без њих“, рекао је Ковачевић.
На трибини су говорили и др Михајло Шћепановић, др Срето Танасић, др Јелица Стојановић и др Миланка Бабић. Трибину су организовали дневни лист „Политика“, Министарство културе и информисања Србије, Министарство просвете и културе Републике Српске и Епархија захумско-херцеговачка и приморска.
